Pocetak?

Slucajnost ili ne
ali opet sretoh te...

Pri susretu usputan poljubac u obraz
osecanja tvojih, cinio se, pravi odraz,
i poverenja koje sam trajno izgubio
umesto usana, koje bih zeljno ljubio.

I dok smo tako setali dugim bulevarom
palila si me nekim neobicnim zarom
onako kako to samo devojka ume
ko je probao, vrlo dobro me razume.

Pustala si da moja nemirna ruka
sklizne oko tvoga tananoga struka
a onda se izvukla lagano i vesto
tek da misli i zelje zagolica nesto.

Vodila si me cak do Kalemegdana
gde je bilo parova sa svih strana,
a ti mi ni na klupi nisi bila dostizna
samo si me zezala i bila bezbrizna.

Na neki tvoj komentar sam odvalio
da kazem iskreno - nisam se ni salio
"Da sam iole normalan do sada bih te poljubio"
zar nije ocigledno koliko sam pamet izgubio?

Na rastanku sam samo poljubac hteo.
ni nadao se nisam da ce biti vreo,
i dok je voz polazio nisam odoleo
da ponovim tog dana najbolji deo.

Tada pratio sam te puta deo kroz meni poznat delic grada
na "laznim" rastancima ljubio, toga se secam i sada.
Nakon svih propustenih prilika celog toga dana,
na srcu je lagano zarastala od tvojih zaoka rana.

Nazad Sledeca strana...