Vojnicki dani

Vojska je sporo prolazila, a kako i ne bi
Ona je negde daleko, stalno sam govorio sebi.
Ko zna sta sada radi i da li je neko cuva
U cijem zagrljaju seta, s kim li se sada muva?

Takve misli sam imao cesto
Tako utice to dosadno mesto.

Mada, nisam imao pravo na to
Jer nikada nije obecanje dato,
te dve reci sto kazu dvoje
kad srca kazu da ljubav to je.

Tako sam cesto mucio sebe
dok bih u mislima ljubio tebe,
ludice moja, usana mednih
obraza rumenih i misli cednih

A moje misli sjebane skroz
Stalno sam mislio na onaj voz
na Smederevo i predloge razne
zbog kojih sam cesto dobijao kazne.

Tako su prolazili mnogi dani, a njih su smenjivali mnogi meseci,
kako bez nje sam sve to izdrzao, samo to mi boze reci.

Nazad Sledeca strana...